Kako su fabrike promenile svet

Nijedna tehnološka inovacija nije promenila naš svet koliko fabrike.

Od pametnih telefona do automobila, od mode do hrane, savremeni svet definiše dostupnost. Imamo pristup svemu što želimo, kad god to poželimo, a roba postaje jeftinija, manja i pametnija nego ikad ranije. Sve to je omogućila fabrika.

Od skromnih početaka, fabrika je izrasla u žilu kucavicu savremenog sveta. Proizvodnja je pogon za našu potrošnju i daje nam sredstva da vodimo ratove kao nikada ranije. Omogućila nam je da idemo dalje i brže. Odvela nas je u svemir. U našoj prirodi je da težimo ostvarenju onoga što smo nekad samo sanjali. Fabrika je sve to omogućila.

Današnje fabrike napreduju sve više u neprekidnom krugu izmišljanja i unapređivanja. Revolucionarne ideje oživljavaju na proizvodnoj liniji, u stalnoj interakciji ljudi i mašina koja je stvorila moderni svet.

Prva epizoda: Automobili

Automobil je otelotvorenje napretka, slobode i pokretljivosti pojedinaca. Automobil je ostavio trajan uticaj na način masovne proizvodnje dobara. Od velikih proizvodnih linija Henrija Forda, do Tojotinog metoda tačno-na-vreme, proizvodnja automobila jeste i oduvek je bila predvodnik nauke i automatizacije.

Naše oslanjanje na automobile, a preko njih i na naftu, diktiralo je politiku 20. veka, a tako je i danas. Zajedno s automobilom nastala je potreba za razgranatim mrežama puteva koji su promenili izgled cele planete.

Masovna proizvodnja je učinila automobile dostupnim svima. To je bila jedna od prvih velikih tehnoloških i kulturoloških promena u svetu postindustrijske revolucije, kada je tehnologija postala pristupačnija nego ikada ranije.

Druga epizoda: Fabrike rata

Mašinerija savremenog ratovanja je u samom vrhu domišljatosti, kako u dizajnu, tako i u proizvodnji. U ovoj epizodi uranjamo u složeni svet proizvodnje oružja. Od samih razmera fabričke proizvodnje koja je neophodna za snabdevanje velikih vojski koje se šalju na udaljena mesta, preko nastanka proizvodnje oružja kao industrije, do neverovatnih naučnih i društvenih skokova koje je ta industrija omogućila.

Ovo je neverovatno unosna industrija. Globalna prodaja oružja i vojne usluge teške su preko 400 milijari dolara na godišnjem nivou. Kako se sve više sukoba vodi putem nadziranja i napada iz vazduha, ova ogromna industrija će tek da raste.

Fabrike su ključne za rast. One proizvode sve delove, od metaka, pištolja, opreme, teške artiljerije i zaštite, tenkova, aviona, projektila, nosača aviona i složene robotike koja se koristi na ratištu.

Treća epizoda: Poletanje

U 20. veku, ljudi su poleteli u nebo, prelazeći ogromne razdaljine i kontinente kroz vazduh, a onda prelazeći i na zvezde. Ovo je priča o tome kako se proizvode neverovatne mašine koje nas tamo odvode. U ovoj epizodi ćemo izbliza pogledati kako se grade neke od najvećih i najmoćnijih mašina na svetu, u neverovatnom svetu vazduhoplovne proizvodnje.

Od Boinga do Erbasa, u najvećim fabrikama sveta, avioni se oprezno sastavljaju od delova koji se dopremaju iz celog sveta. Preciznost je ključna i u dizajnu i u proizvodnji. Pratimo put proizvodnje od fabrika koje prave pojedinačne i specijalne delove širom sveta, sve do ogromnih postrojenja gde se ovi delovi konačno spajaju i stvaraju metalne mašine koje mogu da podnesu vakuum svemira.

Četvrta epizoda: Masovna potrošnja

Fabrika je dominantna u svakom aspektu brzog uspona konzumerističkog načina života. Od hrane na tanjiru, preko telefona u rukama do odeće koju nosimo: u ovoj epizodi se posvećujemo proizvodima koje svakodnevno konzumiramo i odbacujemo.

Razvojem fabrike, postali smo potrošači hrane, potrošne robe, luksuzne i brze mode. Brzina i relativna jeftinoća automatizovane proizvodnje znači da nam je više dobara danas dostupno.

Prešli smo od odeće po meri na standardizaciju, od ulične mode na visoku modu. Naša roba se ispumpava iz fabrika u ogromnim količinama. Širenjem na preko šest milijardi ljudi koji žive na celoj planeti, proizvodnja robe, upotreba i obrt postali su nezamislivi.

Peta epizoda: Buduće fabrike

Savremene fabrike su proizvod nezamislivih skokova u inženjerstvu i nauci, do te mere da bi prethodnim generacijama bile nezamislive. U poslednjoj epizodi se posvećujemo budućnosti i pitamo gde će nas fabrike odvesti i kako će izgledati.

U 19. veku, ljudi su bili dominantna sila u proizvodnji. Danas su fabrike sve naseljenije robotima, automatizujući poslove koje su nekada obavljali ljudi. Pošto je prvo uvedena u fabrike 1970-tih, robotika je spasila radnike od mnogih repetativnih i opasnih zadataka, ali je i ugrozila radna mesta na proizvodnoj liniji. Kako bilo, mašinska automatizacija neće nestati. Vrhunska tehnologija i nova proizvodna nauka obećavaju da će fabrike sutrašnjice izgledati potpuno drugačije, što će zahtevati i novi pristup fabričkom dizajnu i radnoj snazi.

‍