Spas za pčele
Broj pčela i oprašivača opada u Irskoj i drugim zemljama već decenijama, kao posledica monokulture, zagađenja, klimatskih promena i bolesti, a taj pad ima velike posledice po poljoprivredu, divlje biljke i drveće, kao i mnoge delove sveta koje uzimamo zdravo za gotovo. Plan za oprašivanje Irske, pokrenut 2015, skoro je jedinstven u borbi protiv pada broja oprašivača, kroz rad sa celim irskim društvom, jer mobiliše armiju građana baštovana, poljoprivrednika, zajednice i sportske grupe, opštine i druge zemljoposednike, da postanu motivatori oprašivanja, štiteći okolinu i živote budućih generacija.
U Spasu za pčele, dr Una Ficpatrik i Nacionalnog centra za biodiverzitet, i profesorica Džejn Staut iz TCD-a, pričaju nam o raznovrsnosti oprašivača koji rade u našu korist, medonosne pčele, bumbari, kao i još 77 irskih vrsta pčela, pojedinačnih pčela iznenađujućih veličina i boja, koje su najveći oprašivači u zemlji. Iako su pčele odgovorne za najviše oprašivanja, treba računati i na i ose, moljce i leptire.
Čućemo kako je krhka ravnoteža prirode, oprašivača voća i useva, drveća i divljeg cveća u zamenu za hranu i sklonište, poremećena, i kako se oprašivači muče da prežive.
Cilj Plana za oprašivanje Irske, koji su Una i Džejn pokrenule 2015, bio je da ohrabri irsko društvo što je više moguće da preduzme akciju i zaštiti ili razvije staništa i izvore hrane. Plan za oprašivanje Irske objavio je akcioni plan za svaku vrstu građanskog aktivizma, a u ovom filmu videćemo kako su Deri Siti i opština Strabejn umanjili broj košenja trave preko leta, kako bi divlje cveće moglo da raste i podrži oprašivače. Posetićemo zajednicu staklenih bašta u Donegalu, školu u Dablinu koja je sprovela politike u korist oprašivača, farmu u Malingaru gde tradicionalno sađenje žive ograde pomaže u širenju biodiverziteta, a na kraju posećujemo grad Bankranu, gde su lokalni odbor, komitet Tajdi Taunsa i drugi transformisali način na koji grad sadi cveće i održava kružne tokove i parkinge u korist pčela i oprašivača.
Uspeh plana za oprašivanje i velika uključenost zajednice znači da se druge zemlje, naročito u EU, ugledaju na Irsku kako bi im pomogla da unaprede situaciju sa oprašivačima. Plan za oprašivanje Irske pravi razliku, a kao što Una Ficpatrik kaže, “najlepše je to što ne tražimo da nam neko reši problem, tražimo od svih da se uključe, a ako svi preduzmemo neki mali čin, onda zajedno možemo da rešimo problem.”
